Rođaci

Baka je imala kuću na ostrvu bez interneta. To je Luku uvek ubijalo prve tri dana - tri dana očajničkog proveravanja telefona, tri dana dosade koja mu je grebalo po mozgu. A onda bi mu postajalo svejedno. Ovo leto je bilo drugačije. Došao je i Dario, sin njegove tetke. Dva meseca. Dva meseca deljenja sobe sa nekim koga vidi jednom godišnje, nekim ko je odjednom postao stranac i poznanik u isti mah.

Prvih nedelju dana prošli su u ćutanju i izbegavanju. Dario je bio stariji - dvadeset i dve, tri godine više od Luke. Imao je devojku u gradu, nosio je naočare za sunce koje su ga činile nepristupačnim, inteligentnim, nekakvim bićem iz druge dimenzije. Luka je plivao, čitao, pio limunadu i pokušavao da ne gleda kako Dario spava na ležaljci u dvorištu, grudi nagorele, stomak ravan.

Šta je s tobom? pitao je sam sebe svaki put kada bi mu pogled skliznuo prema njemu. On je tvoj rođak. Tvoj rođak. I stariji. I ima devojku. I nije gej. I nije gej. I nije gej.

Ali telo nije slušalo razum. Telo je pamtilo kako su se sakrivali u šatoru od peškira pre desetak godina, kako su delili sladoled, kako ga je Dario jednom poljubio u obraz zbog neke glupe igre. Pamtio je toplinu tog dodira, nevinog i trajnog.

Sve se promenilo sredinom avgusta.

Baka je otišla na kopno po namirnice, ostavivši ih same na dva dana. Posle podne je bilo nemoguće biti u kući - zidovi su bili vrući, vazduh je stajao. Luka je otišao na udaljenu plažu, onu kamenitu, skrivenu iza borova na severnoj strani ostrva. Niko je nije posećivao. Skinuo je majicu, uvukao noge u more koje je bilo toplije od vazduha i legao na glatki kamen, oči zatvorene, sunce mu peklo kapke.

Samo da preživiš ovo leto. Samo da preživiš.

Dario se pojavio pola sata kasnije. Luka je čuo kako šljunak škripi pod nogama, otvorio je oči i ugledao ga kako stoji iznad njega, silueta obavijena zlatnom svetlošću.

- Znao sam da si ovde - rekao je Dario, bacivši peškir pored Lukinog. Glas mu je bio tiši nego inače, nešto promenjen. - Ova plaža je bila naša kad smo bili mali. Sećaš se?

Luka se sećao. Sećao se svega. Klimnuo je glavom, bojeći se da progovori, bojeći se da će mu glas odati ono što je krio.

Plivali su u tišini. Sunce je tonulo, bojeci nebo u narandžasto i ljubičasto. Luka je ležao na leđima u plićaku, oči zatvorene, osećajući kako mu voda podrhtava oko stomaka, kako mu se telo polako hladi. Osetio je Dariov prst po svom podlaktici - lagano, kao da slučajno dodiruje vodu, ali prst se nije pomerao. Ostaо je tu, točak vrućine na njegovoj koži.

Otvorio je oči. Dario ga je gledao, naocare sklonjene, pogled otvoren i uplašen u isti mah. Oči su mu bile tamne, skoro crne, punе nečega što Luka nije mogao da imenuje.

- Ovo je greška - rekao je Dario. Ali se nije pomerio. Ruka mu je kliznula sa podlaktice na Lukin stomak, dlan se otvorio na njegovoj kosi, prsti se upleli u njegovu kosu.

Luka je podigao glavu iz vode, dovoljno da im se usna dodirnu. So i slanost i nešto slatko - Dario je jeo breskve pre nego što je došao. Dario je uzdahnuo, ruke su mu se uvukle u Lukinu kosu, a onda su se oba tela našla u plićaku, zbijena jedno uz drugo, topla od sunca i vode i nečeg što je vrelo mnogo duže. Dario je poljubio njegov vrat, zube zario u njegovu ključnu kost, a onda se ruka spustila ispod vode, dodirnula Lukin struk, krenula naniže. Luka je zadrhtao, ne od hladnoće, nego od intenziteta - od toga kako je jedan dodir mogao da ga razori i sastavi u isti tren.

Ovo se dešava. Ovo se stvarno dešava. Nije san. Nije greška. Dari, Dari, Dari...

Dario ga je zagrlio, licem uz lice, disanje u disanje, i Luka je osetio kako mu se telo podiže prema njegovom, kako mu se kuk pritisnuo uz njegov, kako su se oba ukrutila pod vodom, skrivena od sveta. Poljubci su postajali dublji, jezici su se sreli, istraživali, tražili. Dario je bio nežan i žestok u isti mah - ruke su mu drhtale dok su dodirnjivale Lukinu kožu, kao da se boji da će ga slomiti.

Kada se mrak spustio, vratili su se kući odvojeno. Luka je legao na svoj krevet, gledajući u tamu, osećajući kako mu se usne još uvek trese. Ujutru je pronašao poruku na jastuku - ne poruku, crtež. Dva smešena lica iz detinjstva, sada okružena srcem. Ispod njega, reči: „Sutra isto mesto. Dođi ranije."

Luka je zadržao papir na dlanu ceo dan, kao talisman. I sutradan je došao ranije.